Standing, walking and rest...

Bez mnogo teksta, samo slike...

Nosenje DSLR aparata Srbiji

Naravno nikada ne biste pomislili da bi mogli imati probleme ako nosite DSLR aparat, i to jos prilicno vidljivo amaterski aparat. Ceo nemili dogadjaj se desio prilikom gledanja automobila koji treba da kupim, ali to je naravno druga prica o kojoj cu posebno da pisem. Nosim aparat sa sobom da bih mogao zeni da pokazem slike potencijalnog automobila. Znate i sami koliku ulogu u kupovini automobila imaju nase lepse polovine :).
Danas mi prilazi lik, u svojim kasnim pedesetim i pita sta ja slikam tu u ulici. Naravno da nisam nista slikao, jos uvek, nego samo nosim aparat u ruci. Potpuno mirno i ne gledajuci u njegovom pravcu odgovorim da to sta ja radim na ulici nije njegov problem. U tom trenutku je lik otisao u svoje dvoriste i ja sam pomislio da se citava prica tu i zavrsila. Otisao sam do svog prijatelja U. i nastavili smo da cekamo prodavca kola. Tada se opet pojavljuje lik na kapiji i samo nas posmatra odatle. Kazem U. da se lik nesto opasno nameracio na nas. U. sa osmehom rece da ce sigurno da izadje da nas postrojava ovde na ulici. I upravo se to i desilo. Lik otvara kapiju i zurnim koracima dolazi do nas, ja ga pogledam i pridjem korak ka njemu drzeci foto aparat. Izvadi covek novcanik i samo sevnu policijska znacka pred mojim ocima, e tu mi je vec pukao film. E sad cekaj malo, ili pokazi tu znacku kako treba ili je nemoj pokazivati uopste, i daj tu znacku da prepisem broj legitimacije, pa da vidimo sta ko tu radi, to sam mu sve sasuo u jednoj recenici pre nego sto je i uspeo da nesto kaze. Samo se okrenuo i utrcao u kucu.
Ono sto ja ne mogu da razumem, da i dalje postoje ljudi u Beogradu kojima je svako sa foto aparatom strani spijun, ili mozda radnik Sluzbe. Naravno da mi nije dao da prepisem broj, ali i nije se vise pojavljivao da pravi probleme i meni i ovom liku koji prodaje kola.